Naša priča sigurno neće da Vas ostavi ravnodušnim.
Milorad, moj tast je glavni razlog zašto sam počeo da se bavim ovim poslom.
Naime, krenimo od početka.
Milorad Jovanović, iz Trstenika je bio moj tast, otac moje supruge Milene.
Red je i da se ja predstavim, ali o sebi ću pisati u nekom drugom tekstu.
Moje ime je Dragan Stojićević, po zanimanju sam hirurg, i estetski lekar, reklo bi se, u svetu estetike, u ovom delu sveta, da sam poznat. Ali o tome, nekom drugom prilikom.
Ovaj tekst je posvećen Miloradu, najboljem čoveku koga sam imao priliku da upoznam za svojih 40 godina, a verujte mi, upoznao sam mnogo ljudi.
Zašto posvećen mom tastu?
Zato što ja ne bih bio tu gde jesam, da nije bilo njega.
Jer me je moj tast usmeravao uvek pravilno, i jer je imao životnu želju da napravi destileriju i vinariju, koja mu se nikada nije ostvarila.
Ovaj tekst pišem 2021. godine, i pre samo nekoliko meseci, pošast koja je zahvatila celu planetu je odnela i mog tasta.
Trudio sam se svim silama da mu pomognem kao lekar, kao hirurg sa puno godina iskustva, sa poznanstvima, ali bolest je bila neumoljiva i put kojim je krenuo je bio put kojim je morao da ide sam i kojim ga nisam pratio.
Ostala je samo uspomena na njega, a ja sam odlučio sam da nikada ne dozvolim da sećanje na njega nestane, tako što ću se potruditi da napravim najbolju rakiju.
Odlučio sam da u njegovo ime otvorim destileriju i da nazovem Rakiju njegovim imenom.
A da sve radim onako kako je on celoga života radio, injženjerski precizno, uporno i detaljno, i siguran sam da će za par godina ovaj tekst postati temelj jednog novog brenda u našoj zemlji, a i mnogo šire i da ga nazovem po njemu.
Miloradova Rakija.
On je to zaslužio, a Miloradova Rakija, zaslužuje mesto u vrhu.
Živeli…
